Краљевић Марко и св. Недјеља 0001    Подранио Краљевићу Марко, 0002    Подранио у недјељу свету 0003    Прије зоре и бијела дана, 0004    Подранио у лов у планине. 0005    Нит се крсти, нит се Богу моли, 0006    Већ он иде у лов у планине. 0007    А кад дође у лов у планине, 0008    Лови лова по гори зеленој; 0009    Ништа му се уловит не дало. 0010    Сједе Марко под јеле зелене, 0011    Ведро било, па се наоблачи, 0012    Из облака тиха роса пада. 0013    Из облака тиха роса пада, 0014    А у роси змија шаровита, 0015    Паде она Марку на грлашце, 0016    Па се Марку око грла вије, 0017    Уз образ му главу наслонила. 0018    Кад то види Краљевићу Марко, 0019    Припаде се, како никад није. 0020    Хоће Марко да је скине с врата, 0021    Ал се змија ни кренути не да. 0022    Кад то види Краљевићу Марко, 0023    Још се горе јунак припануо, 0024    Па прихвати дебела шарина 0025    И њему се баца на рамена, 0026    Те поћера двору бијеломе. 0027    А кад дође пред бијеле дворе, 0028    Бијели му двори затворени. 0029    Виче Марко иза свега гласа: 0030    „Отвор’ дворе, стара мајко моја!“ 0031    А кад ли га мајка разумјела, 0032    Ишетала на прозор од двора. 0033    Кад видјела свога сина Марка 0034    И на њему змију шаровиту, 0035    Тешко се је стара припанула, 0036    Па побјеже у бијеле дворе. 0037    Кад то види Краљевићу Марко, 0038    Да је њему мајка побјегнула, 0039    Да му дворе отворити не ће, 0040    Он је своје љуби дозивао: 0041    „О Јелице, драга љуби моја! 0042    Отвори ми двора бијелога, 0043    Али сада, али већ никада. 0044    Сада ћу се дијелити душом.“ 0045    А кад ли га љуби разумјеа, 0046    Ишетала на прозор од двора. 0047    Кад угледа господара Марка 0048    И на њему змије шаровите, 0049    Тешко се је млада припанула. 0050    Па затвори прозора од двора 0051    И побјеже у камаре мале. 0052    Кад то види Краљевићу Марко, 0053    Да је њег’ва љуби побјегнула, 0054    Цмили Марко иза свега гласа 0055    И дозивље селе Анђелије: 0056    „Анђелијо, драга моја селе! 0057    Ако спаваш у душеку млада, 0058    Скочи млада на ноге лагане, 0059    Отвори ми двора бијелога 0060    Оли сада ол веће никада. 0061    Ево ћу се дијелити душом.“ 0062    А кад га је млада разумјела, 0063    Још је она у душеку била. 0064    Хитро скочи на ноге лагане, 0065    Па отвори прозора од двора. 0066    Кад сагледа свога брата Марка, 0067    Што му се је јутрос догодило, 0068    Од жалости јадна поцмилила 0069    И она се тешко припанула, 0070    А Марко је сели говорио: 0071    „Анђелијо, драга моја селе! 0072    Узми, селе, са грла махраме, 0073    Па омотај десне твоје руке, 0074    Дижи мене змију шаровиту. 0075    Ево ћу ти преминути сада.“ 0076    А кад ли га селе разумјела, 0077    Па пошета низ бјеле дворе. 0078    Од двора је врата отворила, 0079    Диже она са грла махраме, 0080    Па је десну руку омотала 0081    И она је змији говорила: 0082    „Заклињем те, змијо шаровита! 0083    Што се јеси на Марка успела? 0084    Ол си, змијо, од Бога послана, 0085    Ол си дошла из зелене траве?“ 0086    Тихо њоме змија одговара: 0087    „Анђелијо, Маркова сестрице! 0088    Што ме питаш, право ћу ти рећи: 0089    Ја нијесам из зелене траве, 0090    Нити стојим у трави зеленој, 0091    Него јесам од Бога послана. 0092    Ја нијесам змија шаровита, 0093    Него јесам света Недјељица. 0094    Зашто јунак Краљевићу Марко, 0095    ─ Силан јунак, никог се не боји ─ 0096    Он је јутрос рано подранио, 0097    Нит се крсти, нит се Богу моли, 0098    Него иде у лов у планине, 0099    Да би Марко лова уловио. 0100    Да се Марко није припануо 0101    И вратио двору бијеломе, 0102    Смрти би га уморила била!“ 0103    Па је змија Марку говорила: 0104    „Хајде болан Краљевићу Марко! 0105    Ти одскочи шарца коња твога, 0106    А преломи сјајна џефердара, 0107    Па не рани у недјељу свету. 0108    Ти не рани у лов у планине, 0109    Нег се крсти и Богу се моли!“ 0110    То изрече змија шаровита, 0111    Па се Марку са грлашца дигне, 0112    Паде она у зелену траву. 0113    Кад то види Краљевићу Марко, 0114    Он се скочи са коња својега. 0115    Селе му је шарца прихватила, 0116    Па га води у коњске подруме. 0117    Узме Марко сјајна џефердара, 0118    Па га ломи на двоје и троје, 0119    Па се врати у бијеле дворе. 0120    Он се крсти и Богу се моли, 0121    Пости Марко свету недјељицу: 0122    Он не пије вина црвенога, 0123    Нити ије меса дебелога, 0124    Нег тјелицу круха јечменице 0125    И купицу студене водице. 0126    Тако јунак Краљевићу Марко, 0127    Тако Марко тешко запостио 0128    До старости и до смрти своје.